Posle gomile ruznih snova probudih se i ujedoh se. Dok sam terala ostatke i secanja i pokusavala da raspletem san od jave proguta me zelja. Odjednom sam postala svesna slike. Odjednom se posle mnogih dana pojavio Odgovor. Sve je pocelo juce jos, tacno znam u kom trenutku, u kom udahu i izdahu sam se otvorila za sebe, nastavilo se uvece na casu i rezultiralo odgovorom direktno iz stomaka. Ne smem ni da kazem sta zelim, bojim se da cu pokvariti sve do kraja. A na slici je bio On, cist, mirisljav, zakacen za zdrav nacin zivota kao nekad, zaljubljen u mene. Bila je i neka beba na toj slici, prica o njoj, tacnije. Bilo je sve svetlo i vedro. Nije bilo lekova, alkohola i droga. Bilo je sunce, med i mleko i priroda. I otvorila se dusa da primi i da. Ljubav. Odjednom mi se ucinilo sasvim moguce da zivimo uredno i cisto, da imamo male rituale, velike ideje i mnogo snage, odjednom je sve izgledalo tako realno i izvodljivo. Paradoksi nase veze su nestali na trenutak i sve je bilo toliko lepo da sam se plasila da osetim zelju. Odjednom je sve bilo u redu i radili smo poslove koje volimo i svega je bilo, sve je izgledalo reseno i lako. Bar jedan odgovor imam, sta je to sto ja zelim. A bice sta ce biti. Mozda ce paradoks pobediti. Mozda ce otici, mozda se vratiti, mozda ce ostati i ponavljati istoriju po ko zna koji put, a mozda ce slika postati java, mozda cemo gajiti paradajiz u basti u zadnjem delu dvorista, mozda ce trcati kucici okolo, mozda ce sa radoscu raditi, mozda cu i ja biti ok, mozda cu mahati sa praga sa stomakom do zuba i osmehom na licu i nedostajace mi cim izadje iz dvorista, mozda ce biti ova sreca, mozda neka druga, future's not ours to see, que sera, sera

mislim da su dve najvece zablude coveka ideje da postoji tako nesto kao apsolutna sloboda i bezuslovna ljubav. ne postoje takve stvari. osim u retkim, izuzetnim slucajevima svetaca i ludaka, kod nas obicnih smrtnika sve je to obicna iluzija, san o kome su nas lagali.

budim se uzasno ljuta. nesrecna i ljuta. frustrirana sam razvojem situacije na poslu. sa muzem sam mnogo blize razlazu i razvodu nego prihvatanju i zblizavanju. finansijski sam prsotina. prsotina sam i inace, malo mi popustaju veze sa realnoscu. navucena sam na ksalol i ne vidim kako cu se skinuti u narednom periodu. ne vidim uopste kako i koje cudo trba da se desi da moj zivot postane miran i srecan, da se probudim i nasmejem danu koji dolazi zahvalna sto sam otvorila oci. ne nalazim tacku mira iz koje mogu da delam. besna sam na muza, besna sam na poslodavca, besna sam na porodicu, besna sam na sebe, besna sam na ceo svet. i ne trebaju mi ni utehe ni podrske, treba mi par dana mira i samoce da se saberem, da se preracunam, da prelomim, da odlucim, da odgovorim, da pitam, da bivam, treba mi nesto da jasnije vidim sliku, emocije su mi u haosu, uragani koji se neobuzdano i stihijski smenjuju, nenormalne stvari. prsla sam. treba mi lepak.

Ознаке: licno