mislim da su dve najvece zablude coveka ideje da postoji tako nesto kao apsolutna sloboda i bezuslovna ljubav. ne postoje takve stvari. osim u retkim, izuzetnim slucajevima svetaca i ludaka, kod nas obicnih smrtnika sve je to obicna iluzija, san o kome su nas lagali.

budim se uzasno ljuta. nesrecna i ljuta. frustrirana sam razvojem situacije na poslu. sa muzem sam mnogo blize razlazu i razvodu nego prihvatanju i zblizavanju. finansijski sam prsotina. prsotina sam i inace, malo mi popustaju veze sa realnoscu. navucena sam na ksalol i ne vidim kako cu se skinuti u narednom periodu. ne vidim uopste kako i koje cudo trba da se desi da moj zivot postane miran i srecan, da se probudim i nasmejem danu koji dolazi zahvalna sto sam otvorila oci. ne nalazim tacku mira iz koje mogu da delam. besna sam na muza, besna sam na poslodavca, besna sam na porodicu, besna sam na sebe, besna sam na ceo svet. i ne trebaju mi ni utehe ni podrske, treba mi par dana mira i samoce da se saberem, da se preracunam, da prelomim, da odlucim, da odgovorim, da pitam, da bivam, treba mi nesto da jasnije vidim sliku, emocije su mi u haosu, uragani koji se neobuzdano i stihijski smenjuju, nenormalne stvari. prsla sam. treba mi lepak.

Ознаке: licno