Evoluirala sam. U stvari sam degradirala, ali se vezbam u 'tralala-pozitivna-sam-ja-sve-je-super-zivot-je-lep-sve-ce-biti-bas-kako-treba' stavu, pa u duhu samoafirmacije, samoproklamacije, samoreklamacije, ovaj samoreklamiranja i slicno to se sad zove evoluirala sam. Skinula sam se s blogova, fejsbuka i nekih kvaziintelektualnih, kvazielitnih foruma i uopste svih mesta na mrezi koja sam posecivala, a imala su izvestan Sadrzaj i sad se urnebesno zabavljam na jednom punokrvno zenskom forumu, koga necu ovde da reklamiram jer mi zesce ide na klitoris uredjivacka politika. A otisla sam tamo da se lepo informisem o nekim kozmetickim preparatima pre no sto bacim pare koje jos nisam zaradila, al mi djavo, citaj dosada, nisu dali mira pa sam pocela da citam prvo intimne ispovesti i probleme, a zatim neselektivno sta mi dodje pod misa. Prvo me je izludjivala kolicina estrogena i perja na jednom mestu, nisam mogla da boravim duze od par minuta na tom mestu bez osecaja gadjenja i mucnine, al nisam ja samo mazohista, ja sam uporni mazohista pa sam vezbala. I sad se urnebesno zabavljam. Majko moja, kakve sve gluposti mozes pronaci i procitati na jednom mestu, kakvih sve idiotluka i kretenizama, debiliteta i misljenja. I onda shvatis koliko je u stvari tvoj svet, koliko god bio saren i raznovrstan, u stvari uzan i mali, selektivan, koliko u svom realnom zivotu privlacis slicno sebi pa se ne sreces sa toliko mnogo drugih svetova, potpuno razlicitih od tvog. I tako, malo provociram tamo, malo se smejem, malo nerviram, mnogo gubim vreme. Urnebesno je zabavno kad skontas da neko moze da misli nesto sto tebi ili bilo kome koga poznajes nikada ne bi palo na pamet. Bolje je i od smokve. Na koju me je pre par dana podsetilo, al ne mogu da me ubijes da se setim ni svog nika, a o pasvordu i da ne govorimo. Godine su prosle...

Nego, procitala sam danas da dosada ubija. Bukvalno. Kao naucna istrazivanja i sve to dokazali da ljudi koji se dosadjuju krace zive. Ako je to istina nije mi ostalo jos mnogo i bolje je da to vreme sto dosadnije iskoristim.

Nema nista od FEST-a ove godine. A toliko sam se nadala. Toliko ceznjivo prolazila pored Doma sindikata secajuci se. Dodzavola. Smrc. A nisam jos gledala ni Avatara. Prikazuje li se to jos uvek negde uopste?

Pitao me pre neki dan u svadji znam li sta uopste znaci "vaginalna manipulacija". Evo citam sad, edukujem se na tu temu i umirem od smeha. Iz nekih razloga koje necu da podelim sa vama.

Nego, evo, ova slika i ova recenica su obelezile moje leto trideseto, i, uopste, sumiraju sve to sto ja mislim o starenju i godinama koje slede:


there are no ugly women, only poor women

A jednom mozda i napisem neki ozbiljan post...

Ознаке: licno

Bila sam namerila da obrisem ovaj blog, tacnije da obrisem tekstove i privedem ga drugoj svrsi tj. nameni. Al sam se predomislila. Iz vise razloga. Ostace ovaj ovde ovakav kakav jeste, lican i prilican, a za tu drugu namenu pravim drugi.

Nego, otkrila sam Limundo. Navukla sam se najstrasnije. I sebe i svoje bliznje. Urnebesno je smesno kad kupis dobru majcicu za 10, i fenomenalnu haljinicu za 11 rsd. A mozes i da se otarasis svog nepotrebnog krsa. I radi adrenalin. I ima svega cega mozes da se setis. Tako da ako me nema u rl, tamo sam, igram se na Limundu.

A u rl toliko stvari ceka da se ja uozbiljim i prestanem sa prokrastinacijom...

Ознаке: licno

ja bih samo malo da zivim. il da umrem. ovo stanje izmedju je tesko sranje.

Ознаке: licno

SUBOTA

"volim te najvise na svetu, trebas mi, vise ne znam sta da radim, ti si mi sve, mi smo mi sve, evo obecavam od sutra prestacu"

NEDELJA

"jesam, uradio sam, ali samo malo, prakticno se ne racuna, bezbacajno, glupo je sto sam to uradio, molim te oprosti mi, necu vise, evo obecavam od sutra prestajem"

PONEDELJAK

"molim te, preklinjem te evo samo jos danas, samo jos danas da uradim to i od sutra prestajem, kunem se, casna rec, svega mi na svetu, samo jos danas, poslednji put i od sutra prestajem."

UTORAK

"ti si promiskuitetna kurva koja me ne razume, evo sad cu da uradim, hoces sad da uradim, e bas cu uraditi, e bas hocu da uradim, sta ces sad, e bas cu da uradim"

ne radis to nekom koga volis. sevaju flesbekovi iz proslosti. tresem se. muka mi je. ne mogu da jedem. ne zelim da zivim. lezim i pokusavam snagom misli da nateram plafon da se sruci na mene i ubije me. vucem se ulicom kao drogirani pretuceni mrtvac. nemam snage. ne mogu da preguram dan bez sake pilula koje mi jedu mozak. razmisljam koliko je tih malih oblastih sipaticnih slatkisa dovoljno za konacni mir. da li bi to posle svih ostalih smrti dokrajcilo moju majku.

"trebas mi, molim te, preklinjem te, ovo je prekretnica, jedan od najbitnijih perioda u mom zivotu, svakog dana moram da izadjem iz kreveta odem na posao i dam nesto tim ljudima, to nesto treba da bude vedro i mirno, a ja u sebi nemam nista osim zelje da smrt jebeno konacno dodje i razresi ovu situaciju, potreban si mi, potreban mi je mir molim te molim te molim te molim te" ponavljam u prazno

opet flesbekovi iz proslosti. kako sam prezivela. kako sam ostala. zasto zasto zasto?

dodjavola, ako sam vec mrtva i razbijena unutra skroz zasto me ne ubijes lepo i fizicki?

zasto nisam imala snage? zasto je strah veci?

mrtva sam, nema u meni vere, nema u meni volje, nema u meni niceg osm zelje za jos jednom dozom tableta koja ce me odvesti u bolesne snove.

"cuvaj me, cuvaj me", molila sam

"povredjuje me, povredjuje me", vristala sam

ni trunke nagona za samoodrzanjem, ni trunke samopostovanja, ni trunke razume, samo praznina koja vristi "smrt kao olaksanje" i konacno kad se sve pomeri i skloni ostanje njeno velicanstvo STRAH.

Ознаке: licno

"Moj vam je savet da, sto pre ukapirate da niste vlasnik osobe sa kojom ste u braku ili vezi bice vam mnogo lakse u zivotu. Svako ima pravo da radi sta god hoce a vase je da prihvatite ili ne."

Naleteh danas na ovu recenicu, cisto da me podseti. Sve je vec receno.

Ознаке: licno

Pronaslo me jutros nesto sto nije trebalo da me pronadje. Neko ko mozda nije umeo predano da voli, al je umeo da peva o tome. Ko je mozda umeo i previse da voli, ali samo na kratko. A ima li drugacije ljubavi od trenutne i nije li svaka konacna?

On je prelomio. Ja se jos borim sa sobom i prelamam. Upala sam ovih dana u raspravu jednu. Koja me podstakla da mnogo razmisljam. Ja, veciti borac za apsolutnu slobodu, fanaticni glasnogovornik Slobode, nasla sam se ponovo u jebenoj 'nikad ne reci nikad' sitaciji gde ne mogu da prihvatim apsolutnu slobodu drugog. I imam uzasan problem sa tim. Licni. Filozofski. Idejni. Pricipijelni. Emotivni. I imam na dve strane da prelomim: ili cu prihvatiti potpuno njega i njegovo pravo na slobodu, ali cu onda vratiti i svoju bezkrupuloznu i bezobzirnu slobodu koje sam izabrala da se odreknem jer sam verovala da je on taj, ili necu moci da prihvatim i ostavicu ga. A on ne razume. Nece da razume.
Gledala sam ga sinoc kako spava. Koliko sam ga volela. Kakva je to ljubav bila i sta je sve obacavala. I toliko dugo sam zelela uprkos svemu da verujem da je on taj. Juce sam shvatila da je bio u pravu. Ja volim iluziju za koju sam se tako cvrsto vezala. Ja volim proslost. Ja volim ono sto je moglo ili ono sto bi moglo da bude. Ja volim ono sto smo trebali da postanemo, a ne ovo sto smo postali. Ja ne volim njega, bar ne onako kako treba da se voli neko, potpuno, totalno, bezuslovno, cisto, sirom otvorenih ociju i duse.

Secam se na pocetku, pitao me je, kad bi se desila nesreca i on ostao nepokretan da li bih ostala sa njim. Naravno, odgovorila sam bez razmisljanja. I u dobru i u zlu, kroz sve patnje, nesrece i bolesti, kroz sve rajske vrtove i siroka polja i vedre dane. I udala sam se za njega na vrhuncu bolesti, u najvecem zlu. I ostala sam, sve dok bolest nije zalecena. Ali ovo nije bolest. Ovo je... Ne znam ni ja sta je, al ne mogu vise da dozivljavam i prozivljavam svaki dan isti scenario pakla.

I u pravu je, ja nikada nisam bila sama, ja ne znam kako je to, to je jedan od mojih najvecih strahova. I ne znam kako da izdam nesto za sta sam se ceo zivot borila. I ne znam kako da prezivim i podnesem to sto boli.

Ознаке: licno

Jucerasnji dan je bio totalna katastrofa. Propast big time. Na licnom planu sam dozivela pravi debakl, sto se odrazilo i na fijasko na poslovnom planu. Izgubila sam taj rat i vreme je da se predam. Sasvim nevoljno su mi kroz glavu ovih dana prolazile slike nekih proslih dogadjaja i sve vreme nisam mogla da se otmem utisku kako sam ja sve to uopste prezivela. Dok traje to ludilo i bolest ne znam sta daje snagu, sad kad provrtim kroz glavu samo neke od tih ruznih uspomena pakla kroz koji smo prosli pitam se samo kako, kako, kako smo uspeli. I taman smo sve to ostavili da tone negde iza, da ne postoji vise u proslosti, taman sam pomislila kako je sve bilo vredno, kako je vredelo boriti se i preziveti sve to, kako sva ta patnja nije bila uzalud, kako je konacno prosla oluja i pojavilo se sunce, kako je sreca postala ponovo opipljiva i prisutna, kako smo uspeli da prezivimo i pobedimo, djavo je zamahnuo rukom jos jednom i pobedio. Porazena sam. I predajem se. Ne mogu vise da ratujem. Ne zelim vise da ratujem. Predajem se i priznajem poraz. Nisam spremna za to sto dolazi, sta god to bilo. Nisam bila spremna ni za ovo sto se desilo. Verovala sam da nece vise nikad.

Pa nek sam zena u najpogrdnijem znacenju te reci, ako govorim da me nesto povredjuje pa makar bilo toliko iracionalno kao nosenje teget carapa, ocekujem od coveka koji tvrdi da me voli da zbog mene prestane da ih nosi. Ne treba mu drugi razlog. Ne treba mu veci razlog.

Ne postoji sloboda bez odgovornosti kao sto ne postoji dobro bez zlog. Ne postoji sloboda bez cene koju moras da platis.

Ознаке: licno

Nikad necu nauciti da cutim. Da budem proracunata i manipulativna. Da ne pljusnem istinu koliko god razorna bila. I koliko god nepotrebna i besmislena. Osim u jednom slucaju gde lazem ko pas, bezkrupulozno i mnogo. Al taj odnos ionako podrazumeva lazi, tako da se ne racuna, jer ga nisam ni birala sama. Odnosi koje sama biram ne podnose laz. Iako je pametnije i bolje cutati. Ne, ja cu reci pa makar mi se i dvesta puta obilo o glavu, istrtljacu sve sto je u meni, potpuno svesna da je to bumerang koji ce se vratiti da me nokautira. Ja ne umem drugacije. Ja ne zelim drugacije. Ja ne verujem u drugacije.

Prvo pravilo je ne povrediti. Ako prekrsis pravilo prvo sve drugo postaje drugo. I dzaba sve neznosti i pokloni i trud, sve je to drugo u odnosu na prvo. Ako postujes pravilo prvo onda sve te druge stvari postaju bitne. Stvar perspektive. I osecanja.

Ima ta jedna uvreda na koju sam posebno osetljiva, posle koje se zavrsava sva prica i ostaje samo bes. Zato sto je laz. Ne, nisam je odavno cula, al, eto, ovih dana razmisljam o njoj. Zbog kompromisa. Zbog nejednakosti. Neravnoteze.

I umesto da se spremam i radujem, ja razmisljam i tugujem. Zamenila sam optimizam za pesimizam. Mnozina ispred jednine. Krade energiju. Mantram recenicu iz naslova. Borim se sa sobom. Konkretna povredjenost vs opsta ideja. Pravo na slobodu.

Ознаке: licno

umorila sam se od pitanja sta to nije u redu sa mnom, zasto ljudi koje sam smatrala za prijatelje postaju otrovni ili se jednostavno ne javljaju, zasto ja nemam potrebu da se javim, zasto dolazi do kratkog spoja u komunikaciji, zasto neke reci ostaju bez odgovora, zasto meni ne idu ti medjuljudski odnosi, zasto ne mogu da iskuliram kada me neko razocara i povredi. od kad je mrtvi umro moj kapacitet za druge i njihova govna se drasticno smanjio. mnogo sam umorna od ljudi. i razocarana krajnje. osecam se apsolutno i potpuno sama na ovom svetu, nicije ruke ni reci nisu sigurne, danas ce da grle sutra ce da seku macevima, osecam se sama i usamljeno. i place mi se od toga. i ja bih da budem normalna.

Ознаке: licno