KALI
menstrualni ispadi i vaginalne manipulacije
недеља, 27. септембар 2009.
Nemam nesto volje da pisem od kad sam pocela da radim. Nemam ni vremena. Pocela sam nekoliko tekstova i svi jos uvek cekaju da budu zavrseni.
Pitao je danas kako li je u zatvoru kad je ovako kad se dobrovoljno odreknes neba. A ja sam se pitala kako li je kad ti zivljenje ide lako, kad si prilagodljiv i prihvacen i normalan, kako izgleda dan bez straha ili toga da osecas da je bas grozno sto si ti ti i sto si takva. Posle sam mu precutala da to nije 'samo', da to 'samo' placa racune i hranu, i da sam ja ponosna na njega bas, bas mnogo, i da je sve to jedno veliko napred, i da ga potpuno razumem jer se i mene skoro ceo zivot stidea precutala sam jer sam se uplasila da ce mi reci "ne seri", a jos jedno ne seri ne bih mogla da podnesem.
Nego, pitam se koliko je pristojno da prodje pre nego sto koleginicu pitas da li su to silikoni ili su prave.
Pitao je danas kako li je u zatvoru kad je ovako kad se dobrovoljno odreknes neba. A ja sam se pitala kako li je kad ti zivljenje ide lako, kad si prilagodljiv i prihvacen i normalan, kako izgleda dan bez straha ili toga da osecas da je bas grozno sto si ti ti i sto si takva. Posle sam mu precutala da to nije 'samo', da to 'samo' placa racune i hranu, i da sam ja ponosna na njega bas, bas mnogo, i da je sve to jedno veliko napred, i da ga potpuno razumem jer se i mene skoro ceo zivot stidea precutala sam jer sam se uplasila da ce mi reci "ne seri", a jos jedno ne seri ne bih mogla da podnesem.
Nego, pitam se koliko je pristojno da prodje pre nego sto koleginicu pitas da li su to silikoni ili su prave.
Ознаке: licno
четвртак, 17. септембар 2009.
Postoje neke reci posle kojih zelis samo da se povuces u neki skriveni cosak i pustis da iskrvaris na smrt.
Postoje i takva cutanja.
Reci su kao ostre strele sa otrovnim vrhovima. Cutanje je kao kamen koji ti je pao na grudi.
Postoje trenuci kad sa nadom gledas u buducnost verujuci kako je ovaj put pravi put i kako ovog puta ne moze biti lose.
Postoje trenuci kad se otvori zemlja i proguta te mracna provalija u koju beskrajno padas i padas i nikada ne padnes, osudjena na vecno padanje, a svakim trenom imas sve manje snage i sve manje nade.
Postoje dani kad si jak, kad je tvoj ceo svet i nista nije dovoljno veliko, tesko i nesavladivo. Postoje dani kada ustajanje is kreveta prestavlja ultimativni izazov, a bilo sto sto zahteva to izlazenje veliki problem.
Postoje kameni spoticanja, nekad su mali kao kvar kompa samo sto si ga popravio i jedva zaradio pare za nesto drugo, i veliki kao reci i nerazumevanje.
Mislila sam da zapisem da ne zaboravim. Cemu? Bolje da zaboravim sve do popodne. Nek ovo moje slabo pamcenje ima bar jednu dobru stranu.
Na poslu je manje vise sranje. Gazda mi uz narodnjake i silikonsku pomocnicu objasnjava kako Njegovo Velicanstvo On pravi Menadzera od mene. Mozda prodje kod plavookih i plavokosih jedva dvadesetogodisnjih devojcica koje ocigledno preferira i zbog kojih svakodnevno zivim u strahu da ce me pozvati i reci: "Kali, nisi zadovoljila nase kriterijume, idi kuci", i da cu ostati bez novca. Osecam se diskriminisano. Osecam se jadno.
A ono jedino sto je davalo smisao danu, njegov neodoljiv i topao miris koji mi ne da da zaspim kad u sred noci dodjem kuci, ne razumem, a on nece ili ne ume da se objasni. Samo me boli, do suza boli.
Postoje i takva cutanja.
Reci su kao ostre strele sa otrovnim vrhovima. Cutanje je kao kamen koji ti je pao na grudi.
Postoje trenuci kad sa nadom gledas u buducnost verujuci kako je ovaj put pravi put i kako ovog puta ne moze biti lose.
Postoje trenuci kad se otvori zemlja i proguta te mracna provalija u koju beskrajno padas i padas i nikada ne padnes, osudjena na vecno padanje, a svakim trenom imas sve manje snage i sve manje nade.
Postoje dani kad si jak, kad je tvoj ceo svet i nista nije dovoljno veliko, tesko i nesavladivo. Postoje dani kada ustajanje is kreveta prestavlja ultimativni izazov, a bilo sto sto zahteva to izlazenje veliki problem.
Postoje kameni spoticanja, nekad su mali kao kvar kompa samo sto si ga popravio i jedva zaradio pare za nesto drugo, i veliki kao reci i nerazumevanje.
Mislila sam da zapisem da ne zaboravim. Cemu? Bolje da zaboravim sve do popodne. Nek ovo moje slabo pamcenje ima bar jednu dobru stranu.
Na poslu je manje vise sranje. Gazda mi uz narodnjake i silikonsku pomocnicu objasnjava kako Njegovo Velicanstvo On pravi Menadzera od mene. Mozda prodje kod plavookih i plavokosih jedva dvadesetogodisnjih devojcica koje ocigledno preferira i zbog kojih svakodnevno zivim u strahu da ce me pozvati i reci: "Kali, nisi zadovoljila nase kriterijume, idi kuci", i da cu ostati bez novca. Osecam se diskriminisano. Osecam se jadno.
A ono jedino sto je davalo smisao danu, njegov neodoljiv i topao miris koji mi ne da da zaspim kad u sred noci dodjem kuci, ne razumem, a on nece ili ne ume da se objasni. Samo me boli, do suza boli.
Ознаке: licno
петак, 11. септембар 2009.
Dobila sam posao. Juce se zvanicno i na precac zavrsio probni rad, i danas pocinjem da radim za pare. Ako dobijem i drugi necu znati sta da radim. One honorarne jos cekam.
Kad ti neko pokloni solju ne mozes a da svakog dana ne pomislis na njega. Nije to uopste tako jedan bezazlen poklon, kao sto na prvo razmisljanje izgleda. Solja svojim bojama i sadrzajem unosi sunce u moj dan. Pomisljanje na osobu koja mi je poklonila cini da se osecam bogatijom i srecnijom.
Osisala sam samu sebe. Posle celog leta premisljanja shvatila sam da bar jos dva meseca necu imati za frizera, a verovatno i nesto duze, odlucila sam, stala ispred ogledala, uzela makaze i za pet minuta zavrsila posao. Kosa mi nikad u zivotu nije bila kraca. I frizura je nikakva. I ruzna sam. Al bar je zdrava i ne nervira me vise kao ranije. A porasce. Taman za tih nekoliko meseci cu moci da odem kod frizera da ispravi greske koje sam napravila. Ionako se manje nerviram kad se unakazim sama, nego kad platim jos debelo nekome da me unakazi. I niko mi nije rekao "pa" ispred "lepo ti je". Jos uvek. Jedino se muz suzdrzao od komentara i rekao:
"Pa sto nisi bila strpljiva jos malo i otisla kod frizera"
Bili smo suvise umorni i razdvojeni da bih shvatila sta je hteo da kaze i da li mu se dopada ili ne, i koliko je to dopadanje, odnosno nedopadanje.
Najvece sranje u narednom periodu bice razlicitost smena. On iz kuce izlazi u sedam i vraca se posle osam, a ja krecem u cetiri i vracam se posle jedan, dva. Vidjacemo se dva minuta kad se ja budem vracala i budila ga da mi otkljuca vrata, posto je zaboravio svoj kljuc davno negde, i pre nego sto ponovo utone u san, i eventualno ponekad ujutru, ako ja uspem da se nateram da napravim pauzu u svom spavanju i budem budna izmedju sest i sedam. Najbolje bi bilo kad bih mogla da se naviknem da spavam samo cetiri sata dnevno, ali mislim da je to neizvodljivo, ni u praksi, ni po zdravlje. Kad ode po kljuceve ili uradimo nove necemo se ni vidjati osim u polusnu. Zato ce nam racuni za telefon biti...Pa recimo da ce se i telekom i telenor bas radovati. I vec mi uzasno nedostaje. Konstantno ponavljam sebi kako je ovo samo privremeno i kako ce biti bolje. Konstantno ponavljam i njemu. Da bi izdrzao. Da bi izdrzali. Nas dvoje koji smo nerazdvojni. I naviknuti da budemo nerazdvojni. I plasim se uzasno. Uslovni refleks. Treba da pazim. Na vreme ovoga puta.
Kad ti neko pokloni solju ne mozes a da svakog dana ne pomislis na njega. Nije to uopste tako jedan bezazlen poklon, kao sto na prvo razmisljanje izgleda. Solja svojim bojama i sadrzajem unosi sunce u moj dan. Pomisljanje na osobu koja mi je poklonila cini da se osecam bogatijom i srecnijom.
Osisala sam samu sebe. Posle celog leta premisljanja shvatila sam da bar jos dva meseca necu imati za frizera, a verovatno i nesto duze, odlucila sam, stala ispred ogledala, uzela makaze i za pet minuta zavrsila posao. Kosa mi nikad u zivotu nije bila kraca. I frizura je nikakva. I ruzna sam. Al bar je zdrava i ne nervira me vise kao ranije. A porasce. Taman za tih nekoliko meseci cu moci da odem kod frizera da ispravi greske koje sam napravila. Ionako se manje nerviram kad se unakazim sama, nego kad platim jos debelo nekome da me unakazi. I niko mi nije rekao "pa" ispred "lepo ti je". Jos uvek. Jedino se muz suzdrzao od komentara i rekao:
"Pa sto nisi bila strpljiva jos malo i otisla kod frizera"
Bili smo suvise umorni i razdvojeni da bih shvatila sta je hteo da kaze i da li mu se dopada ili ne, i koliko je to dopadanje, odnosno nedopadanje.
Najvece sranje u narednom periodu bice razlicitost smena. On iz kuce izlazi u sedam i vraca se posle osam, a ja krecem u cetiri i vracam se posle jedan, dva. Vidjacemo se dva minuta kad se ja budem vracala i budila ga da mi otkljuca vrata, posto je zaboravio svoj kljuc davno negde, i pre nego sto ponovo utone u san, i eventualno ponekad ujutru, ako ja uspem da se nateram da napravim pauzu u svom spavanju i budem budna izmedju sest i sedam. Najbolje bi bilo kad bih mogla da se naviknem da spavam samo cetiri sata dnevno, ali mislim da je to neizvodljivo, ni u praksi, ni po zdravlje. Kad ode po kljuceve ili uradimo nove necemo se ni vidjati osim u polusnu. Zato ce nam racuni za telefon biti...Pa recimo da ce se i telekom i telenor bas radovati. I vec mi uzasno nedostaje. Konstantno ponavljam sebi kako je ovo samo privremeno i kako ce biti bolje. Konstantno ponavljam i njemu. Da bi izdrzao. Da bi izdrzali. Nas dvoje koji smo nerazdvojni. I naviknuti da budemo nerazdvojni. I plasim se uzasno. Uslovni refleks. Treba da pazim. Na vreme ovoga puta.
Ознаке: licno
четвртак, 10. септембар 2009.
I sinoc se desio. Trenutak. Jedan od Onih. Kada ti je kristalno jasno zasto bas On, od svih milijardi muskaraca na planeti zasto bas On. Kada se istina samo pokaze, tako jasno i tako iznenada da se zgrcis i zatvoris i ne umes ni da pokazes koliko je veliko to sto se desava. Ne mozes da pokazes. Kako se pokazuje nesto tako ogromno. I kad je potpuno jasno da je on taj, kako se ofucano kaze pravi. I pocnes da preispitujes sebe koliko si ti u nekim situacijama bila pogresna. Ti trenuci ciste nesebicnosti, potpunog davanja bez da ocekujes da se nesto vrati su najcistiji i najsvetiji u jednoj ljubavi.
Vec sam bila u polusnu. Izasao je sveze istusiran iz kupatila posle trinaest sati napornog rada i samo rekao.
"Slusaj, ako te to toliko muci ne moras da radis, nemoj se cimati oko toga ako ces se osecati lose, ne moras da radis, takav je i bio dogovor, da ja radim dok ti pozavrsavas sve, prezivecemo i sa mojom platom, nemoj raditi nista zbog cega ces biti lose, ne moras da trazis posao uopste."
Uspesno sam se nerasplakala u trenutku zatvorivsi se u sebe. Rekla sam samo:
"Hvala ti."
I:
"Mislila sam da sam to dobro skrivala."
Samo se nasmejao:
"Dobro skrivala."
A jesam, majke mi, cak je i meni samoj trebalo nekoliko dana da provalim zasto sam lose i sta se u meni zaista desava. Razbijajuce je to kad te neko vidi i poznaje bolje nego samu sebe.
Vec sam bila u polusnu. Izasao je sveze istusiran iz kupatila posle trinaest sati napornog rada i samo rekao.
"Slusaj, ako te to toliko muci ne moras da radis, nemoj se cimati oko toga ako ces se osecati lose, ne moras da radis, takav je i bio dogovor, da ja radim dok ti pozavrsavas sve, prezivecemo i sa mojom platom, nemoj raditi nista zbog cega ces biti lose, ne moras da trazis posao uopste."
Uspesno sam se nerasplakala u trenutku zatvorivsi se u sebe. Rekla sam samo:
"Hvala ti."
I:
"Mislila sam da sam to dobro skrivala."
Samo se nasmejao:
"Dobro skrivala."
A jesam, majke mi, cak je i meni samoj trebalo nekoliko dana da provalim zasto sam lose i sta se u meni zaista desava. Razbijajuce je to kad te neko vidi i poznaje bolje nego samu sebe.
Ознаке: licno
среда, 9. септембар 2009.
Imam jos dva dana probnog rada - sutra i prekosutra. Posle toga ce se znati. Danas idem na jos jedan krug razgovora za neki drugi posao. Cekam i neke mailove. Podigla sam kriterijume za trazenje posla. Mozda tako jednog dana doguram i do trazenja posla u svojoj struci. Ili nekog dobrog i zanimljivog, kreativnog i dostojnog moje pameti posla. Kvrc u glavi. Kvrc u proslosti. Kvrc.
Ima ta neka praznina koja nema veze sa Prazninom, praznina koja trazi popunjenje. A sve mi bedak da gledam filmove i citam knjige dok On guli svoje prste i trosi svoje noge na poslu, pa onda i ja izmisljam nesto, ili se samo osecam bezveze i prazno, pa bih, pa ne bih, pa bih ovo, pa bi ono. Glupo je to. I onda bude dan ko juce. Hormonalni. Nesto cu dobiti. Dete ili menstruaciju jos se ne zna. Smesno, ali nemamo pare za test. Toliko je jadno. Cekamo ili da se nesto desi, ili moju prvu dnevnicu, ili njegovu platu.
Razmisljam volim li ja da izigravam mucenicu. Onako kao moja majka. Ako me nesto muci u zivotu muci me to. Da ne licim na nju. A u poslednjih mesec dana bar troje ljudi je naglas primetilo da bas licimo. To dovodi do samoubistva. Bolje mrtva nego ona. Inace sam pre nekoi dan shvatila koliko na svoju majku ne gledam kao na ljudsko bice. Ona je za mene masina koja muci. Odbojnost. Mozda i odvratnost. Al ne Covek. I to je tako tuzno i grozno porazavajuce za mene kao bice.
Nedostaje mi tata. Sanjam i uvek ga sanjam zivog. Tako i razmisljam o njemu. Kad mi prodje Mrtav kroz glavu odmah se svicujem. Ponekad samo kad sam sama dopustim sebi da malo otplacem. Najvise zbog tog nekog deteta.
Nemam vise vremena da analiziram svoj bolestan odnos prema bolesnim porodicnim odnosima. Moram da se spremam za intervju. Fju. Fuj.
Ima ta neka praznina koja nema veze sa Prazninom, praznina koja trazi popunjenje. A sve mi bedak da gledam filmove i citam knjige dok On guli svoje prste i trosi svoje noge na poslu, pa onda i ja izmisljam nesto, ili se samo osecam bezveze i prazno, pa bih, pa ne bih, pa bih ovo, pa bi ono. Glupo je to. I onda bude dan ko juce. Hormonalni. Nesto cu dobiti. Dete ili menstruaciju jos se ne zna. Smesno, ali nemamo pare za test. Toliko je jadno. Cekamo ili da se nesto desi, ili moju prvu dnevnicu, ili njegovu platu.
Razmisljam volim li ja da izigravam mucenicu. Onako kao moja majka. Ako me nesto muci u zivotu muci me to. Da ne licim na nju. A u poslednjih mesec dana bar troje ljudi je naglas primetilo da bas licimo. To dovodi do samoubistva. Bolje mrtva nego ona. Inace sam pre nekoi dan shvatila koliko na svoju majku ne gledam kao na ljudsko bice. Ona je za mene masina koja muci. Odbojnost. Mozda i odvratnost. Al ne Covek. I to je tako tuzno i grozno porazavajuce za mene kao bice.
Nedostaje mi tata. Sanjam i uvek ga sanjam zivog. Tako i razmisljam o njemu. Kad mi prodje Mrtav kroz glavu odmah se svicujem. Ponekad samo kad sam sama dopustim sebi da malo otplacem. Najvise zbog tog nekog deteta.
Nemam vise vremena da analiziram svoj bolestan odnos prema bolesnim porodicnim odnosima. Moram da se spremam za intervju. Fju. Fuj.
Ознаке: licno
понедељак, 7. септембар 2009.
Volela bih da dobijem taj ili neki drugi posao. Ne ide mi ovo izigravanje domacice. On ode ujutru, vrati se uvece, a ja po ceo dan izmisljam sta cu da radim, jer ako ne radim mnogo me grize savest i osecam se beskorisno i bezvredno i mrzim sebe. Tako sam juce skuvala tri jela. Jedino ne radim jedino ono sto bih zaista trebala da radim, a to je da ucim, ucim, ucim i ucim. Opet sam ispala iz fazona. Opustila se previse. A samodisciplina mi nikad nije bila jaca strana. I sad kao iz sve snage zelim da nadjem posao da bih imala izgovor. Ok, i pare, al ako izuzmemo lagodniji zivot svi znamo da bi najbolje za sve bilo da ja ne nadjem nikakav posao nego sednem i za tri meseca zavrsim tu skolu konacno jednom i za sva vremena da onda mogu mirne savesti da cistim ulice, javljam se na telefone, i vicem "dobar dan, izvolite", ili radim vec sta god mi drago. Imam novi san. Da radim u osnovnoj skoli u nekoj varosici ili selu, a da zivim u selu u okolini sela. Imam samo nekoliko zelja vezanih za to: struja, voda, brz internet i kola. Ostalo je nadgradnja. Nemam vise zelju da pomazem ljudima, da proucavam poremecaje i bolesti, izrodim umesto desetoro dece jednu novu opstu teoriju licnosti, ma nemam vise nikakvih profesionalnih i naucnih ambicija, jedina ambicija koja mi je ostala je mir i sto vise slobodnog vremena. Za nadgradnju. Za ono sto oduvek znam da najvise zelim. Da ispravim taj kljucni pogresni izbor u svom zivotu. A gde mi je pamet tad bila? Bila je na mestu. Hrabrost mi je nedostajala, kao i uvek. Ironicno. S obzirom na firmu u kojoj se trudim da se zaposlim. Simpaticna ironija.
Bila sam dva dana na probnom radu-obuci. Sta se dalje desava nemam pojma. Ni sta se do sad desavalo nemam pojma. Ni sta dalje mogu da ocekujem i cemu da se nadam nemam pojma. Ni kakve su mi sanse nemam pojma. Koliko su uslovi rada bili neuobicajeno transparentni toliko su principi selekcije neuobicajeno zamrseni i nejasni. Sta god.
Odoh da pisem novi CV. Posle cu mozda i da sednem da ucim.
Bila sam dva dana na probnom radu-obuci. Sta se dalje desava nemam pojma. Ni sta se do sad desavalo nemam pojma. Ni sta dalje mogu da ocekujem i cemu da se nadam nemam pojma. Ni kakve su mi sanse nemam pojma. Koliko su uslovi rada bili neuobicajeno transparentni toliko su principi selekcije neuobicajeno zamrseni i nejasni. Sta god.
Odoh da pisem novi CV. Posle cu mozda i da sednem da ucim.
Ознаке: licno
субота, 5. септембар 2009.
Nije me bilo dugo. Relativno dugo. Po mojim sopstvenim merilima nedostajanja upletenosti u ovu mrezu i posedovanja kompjutera koji radi predugo. Nasem trecem clanu porodice uspostavljena je dijagnoza smrt graficke karte, pa se cekalo na transplataciju. Sad je sve u redu.
Nije u redu sto sam imala svasta reci za to vreme. Jutros su me razni blogovi provozali po raznoraznim sopstvenim osecanjima i pitanjima. I njima bih imala svasta reci, al glupo mi da ostavljam nekom komentar na post koji je objavljen pre xy novih postova. A ne znam zasto. U stvari znam, plasim se da ce taj moj komentar ostati nezapazen i ne primecen, da ga domacin bloga nece ni videti. Zato sam ja stavila kontrolu komentara za tekstove starije od nedelju dana. Ne da bih cenzurisala, nego da mi nista ne bi promaklo.
Desava mi se u zadnjih nekoliko dana da nikako ne mogu da se setim neke reci. Sve znam na sta mislim, i znam da postoji rec za to, a nikako da se ta rec pojavi u mozgu. Posle moram da pitam svog bracnog druga kako se to kaze. I to me mnogo nervira. A i procitala sam jutros da su to prvi znaci alchajmera. Mada, ja mislim da je to samo zato sto dugo nisam pisala. Ni citala. A ja kada ne pisem i ne citam ne razmisljam. Totalna sam tabula rasa. Zato i nisam pogodna za caskanja, cavrljanja i druzenja. Kad ne pisem i ne citam moj mozak je potpuno prazan. Bez i jedne misli. A i ako se neka zakaci za mene, onda se ta recenica ili misao opsesivno ponavlja, kao izgrebana ploca. Ili cd, danas. I onda ne mogu da se setim reci.
Veceras idem na probni rad od 20-23h. Smesno. Sve se plasim kad to kazem nekom da ce pomisliti da idem na probni rad u neki striptiz klub i da mi nista ne veruju kad kazem gde idem da probno radim.
Drugarica se vratila s odmora. Leto prolazi. Zivot se vraca u normalu.
Nije u redu sto sam imala svasta reci za to vreme. Jutros su me razni blogovi provozali po raznoraznim sopstvenim osecanjima i pitanjima. I njima bih imala svasta reci, al glupo mi da ostavljam nekom komentar na post koji je objavljen pre xy novih postova. A ne znam zasto. U stvari znam, plasim se da ce taj moj komentar ostati nezapazen i ne primecen, da ga domacin bloga nece ni videti. Zato sam ja stavila kontrolu komentara za tekstove starije od nedelju dana. Ne da bih cenzurisala, nego da mi nista ne bi promaklo.
Desava mi se u zadnjih nekoliko dana da nikako ne mogu da se setim neke reci. Sve znam na sta mislim, i znam da postoji rec za to, a nikako da se ta rec pojavi u mozgu. Posle moram da pitam svog bracnog druga kako se to kaze. I to me mnogo nervira. A i procitala sam jutros da su to prvi znaci alchajmera. Mada, ja mislim da je to samo zato sto dugo nisam pisala. Ni citala. A ja kada ne pisem i ne citam ne razmisljam. Totalna sam tabula rasa. Zato i nisam pogodna za caskanja, cavrljanja i druzenja. Kad ne pisem i ne citam moj mozak je potpuno prazan. Bez i jedne misli. A i ako se neka zakaci za mene, onda se ta recenica ili misao opsesivno ponavlja, kao izgrebana ploca. Ili cd, danas. I onda ne mogu da se setim reci.
Veceras idem na probni rad od 20-23h. Smesno. Sve se plasim kad to kazem nekom da ce pomisliti da idem na probni rad u neki striptiz klub i da mi nista ne veruju kad kazem gde idem da probno radim.
Drugarica se vratila s odmora. Leto prolazi. Zivot se vraca u normalu.
Ознаке: licno
Putokazi ka unutra
Putokazi ka spolja
AlanaBloom
DebelaBerta
Dudarim
Giardia
Integrator
Jane Doe
Laudanum
Margo
Marij@
Omu
Prešlicavanje
Sevdah
Sweet Jane
Trej
Prebrojavanje