Praznicni dani odmora koji su trebali da budu laki i veseli pretvorili su se u totalnu suprotnost. Sreca i mir u novoj godini su potrajali ceo jedan dan. Posle toga sam shvatila da koliko god ja videla da je casa polupuna i koliko god govorila da je puno bolje nego sto je bilo neke stvari se nikada nece promeniti. Nikada, sta god uradila ili rekla necu biti na prvom mestu nekome ko je meni bio na prvom mestu i nikada za mene nece biti spreman sve da uradi, sta god ja cinila za njega. I neko koga volim najvise na svetu odlucio je da ne provede praznike sa mnom. I ja tu ne mogu nista da promenim. Jedino sto mogu je da prihvatim stvari kakve jesu i postavim se prema tome. Sto hrabrije i sto realnije.

I sad ostaje dilema koju nisam htela da vidim: da li sam spremna da ceo zivot budem na drugom mestu, iza necega sto mrzim najvise na svetu?

Sjebala sam se skroz, pustila sam crnoj rupi da me usisa, crna rupa mi je u grudima sad.

Ознаке: licno