Nemam nesto volje da pisem od kad sam pocela da radim. Nemam ni vremena. Pocela sam nekoliko tekstova i svi jos uvek cekaju da budu zavrseni.

Pitao je danas kako li je u zatvoru kad je ovako kad se dobrovoljno odreknes neba. A ja sam se pitala kako li je kad ti zivljenje ide lako, kad si prilagodljiv i prihvacen i normalan, kako izgleda dan bez straha ili toga da osecas da je bas grozno sto si ti ti i sto si takva. Posle sam mu precutala da to nije 'samo', da to 'samo' placa racune i hranu, i da sam ja ponosna na njega bas, bas mnogo, i da je sve to jedno veliko napred, i da ga potpuno razumem jer se i mene skoro ceo zivot stidea precutala sam jer sam se uplasila da ce mi reci "ne seri", a jos jedno ne seri ne bih mogla da podnesem.

Nego, pitam se koliko je pristojno da prodje pre nego sto koleginicu pitas da li su to silikoni ili su prave.

Ознаке: licno