malo sam bolesna ovih dana. rastavljena od mozga ponekad imam strah da ce ljudi pomisliti da se drogiram i da sam zato cudna, a ne drogiram se, samo nisam normalna.

juce sam od umora propustila da cujem sustinu koja mi je bila pokusana reci: promena, promena, promena. jutros je kliknulo tek sta mi je receno.

onda sam lupala i brkala dane, juce, danas, sutra, ponedeljak, sve je jedan veliki i ruzan d(s)an. odgovora na lupetanje nije bilo. nisam drogirana majke mi, samo sam luda i umorna i spava mi se. bzvz.

i ta nepregledna praznina, kako pogledam u sebe nepregledna praznina i tuga bez dna. pokusavam da mislim na sve te lepe stvari, na posao, na to sto treba da uradim, na tetovazu, na ljude, na sebe, al davim se u praznini tuge ili tuzi praznine, u svakomm slucaju davim se u praznini, od tuge.

s predumisljajem ili ne zaboleo me stomak jutros.

trazeci odgovor pokusavam da se setim imena. kao da je bitno.

samo me ne pitaj nista. pusti me da cutim. kako bese?

Ознаке: licno