Anonimnost je keva.

Izlazak iz anonimnosti je sranje.

Roditeljstvo je bolest. Vecma. Pitam se kako li cu izbeci svo to ludilo. Nadam se da o tome necu morati da razmisljam jos koju godinu.

Imam sise i dupe. I to je sranje. Ko misli da je to dobro i lepo zelim mu da mu isti porastu. Stvari koje sam kupila na decjem odeljenju za sebe vise ne mogu da obucem. Onom ko misli da je to super i sjajno imam samo jednu poruku: "Obrijacu te na spavanju, Debeli"

Zivot je lep i veseo. Prvog, tacnije drugog pocinjem da radim. I preplasena sam. To je normalno, al nije bas dobro. Isto toliko sam uzbudjena. I jedva cekam.

Stvari koje procitam na internetu me uglavom iznerviraju i skenjaju. To me cini ludom zato sto ih uopste citam i bavim se njima. Trebalo bi da prestanem.

Zarko bih zelela da dobijem sedmicu na lotou. Zato sto eto tako. Volela bih i onu nagradu. A nadam se da ce mi uleteti i karte za fest.

E da, zivot je urnebesan. I divan. I saren. I savrsen. I cudesan. I smeskam se. I licim na sebe.

Ознаке: licno