cinjenica je da sam preplasena. na toliko mnogo nacina preplasena. na koju god rec naidjem na srpskom ili engleskom koja opisuje stanje straha i uplasenosti mogla bih da je upotrebim za sebe. mogla bih da napravim recnik reci koji opisuju to stanje. preplasena, uplasena, prestrasena, prestravljena, anksiozna, skamenjena od straha, zastrasena, naplasena, afraid, frightened, petrified, scared, terrified...sve sam to. gledam od jutros neke dobre i neke ne i anksioznost raste u meni. pitanja. sumnje. hocu li moci? treba li? da li? ocekivanja drugih iskacu, moja ocekivanja iskacu i sumnje, sumnje, sumnje. da li cu biti dobra? da li? da li? da li? muka mi je koliko se plasim. i sto se vise blizi sve mi je gore. bezim u neka sporedna interesovanja, bezim, kao sto uvek bezim u tim sitacijama, a ovaj put nemam gde da pobegnem. i da me covek pita zasto se toliko plasim ne bih znala da kazem. evo smesno mi sad.

Ознаке: licno