Nije me bilo dugo. Relativno dugo. Po mojim sopstvenim merilima nedostajanja upletenosti u ovu mrezu i posedovanja kompjutera koji radi predugo. Nasem trecem clanu porodice uspostavljena je dijagnoza smrt graficke karte, pa se cekalo na transplataciju. Sad je sve u redu.

Nije u redu sto sam imala svasta reci za to vreme. Jutros su me razni blogovi provozali po raznoraznim sopstvenim osecanjima i pitanjima. I njima bih imala svasta reci, al glupo mi da ostavljam nekom komentar na post koji je objavljen pre xy novih postova. A ne znam zasto. U stvari znam, plasim se da ce taj moj komentar ostati nezapazen i ne primecen, da ga domacin bloga nece ni videti. Zato sam ja stavila kontrolu komentara za tekstove starije od nedelju dana. Ne da bih cenzurisala, nego da mi nista ne bi promaklo.

Desava mi se u zadnjih nekoliko dana da nikako ne mogu da se setim neke reci. Sve znam na sta mislim, i znam da postoji rec za to, a nikako da se ta rec pojavi u mozgu. Posle moram da pitam svog bracnog druga kako se to kaze. I to me mnogo nervira. A i procitala sam jutros da su to prvi znaci alchajmera. Mada, ja mislim da je to samo zato sto dugo nisam pisala. Ni citala. A ja kada ne pisem i ne citam ne razmisljam. Totalna sam tabula rasa. Zato i nisam pogodna za caskanja, cavrljanja i druzenja. Kad ne pisem i ne citam moj mozak je potpuno prazan. Bez i jedne misli. A i ako se neka zakaci za mene, onda se ta recenica ili misao opsesivno ponavlja, kao izgrebana ploca. Ili cd, danas. I onda ne mogu da se setim reci.

Veceras idem na probni rad od 20-23h. Smesno. Sve se plasim kad to kazem nekom da ce pomisliti da idem na probni rad u neki striptiz klub i da mi nista ne veruju kad kazem gde idem da probno radim.

Drugarica se vratila s odmora. Leto prolazi. Zivot se vraca u normalu.

Ознаке: licno