Ziveti u garsonjeri sa nekim je sranje. Kako god da okrenes. Veciti kompromis i prilagodjavanje. Ako sustanar sa kojim delis dva sa dva koraka zivotnog prostora spava, tebi ne preostaje nista drugo nego da vegetiras u tisini. Odlicno vreme za citanje i ucenje. Ali ako ti bas nije do toga, ili imas nega druga posla eto frustracije. Ne mozes da pricas telefonom, peres sudove, usisavas, kuvas, docekujes nekoga na kafi, ne mozes cak ni da mirno i brzo kuckas po tastaturi, jer je i to iritirajuce i uznemiravajuce po spavaca. Mozes da odgledas neki film, citas blogove, gledas klipove sa youtube-a ili pornice, ali ne mozes da pises svoj rad ili pricu, ne mozes da raspremas kucu jer sutra dolaze vazni gosti, a kasnije ides da se vidis sa nekim drustvom, i uopste sve sto ti pada na pamet da treba da uradis najcesce ne mozes.
Zivot u garsonjeri je sranje jer je dnevna soba=spavaca soba=trpezarija=soba za goste=jedina soba.
Zivot u garsonjeri je sranje jer osim izlaznih vrata i vrata od kupatila nema vrata kojima u svadji mozes da lupas, ako to volis da koristis kao argument.
Zivot u garsonjeri je sranje jer superkrcko i ekspreslonac stoje ispod radnog stola, zajedno sa kesama punim garderobe koja ceka da bude prepravljena ili bacena, zajedno sa knjigama i praznom kutijom od jastuka.
Zivot u garsonjeri je sranje jer ponekad zidovi pocinju jos da se skupljaju i primicu i cini ti se da se gusis i nemas vazduha.
Zivot u garsonjeri je jos vece sranje ako nemas dovoljno novca da je uredis da bude koliko toliko funkcionalna, nego sluzi kao groblje starih stvari koje su drugi izbacili iz svojih kuca, pa umesto da odnesu na djubre stave svoju ogromnu fotelju u tvoju malu sobu.
Postajem jako nervozna i frustrirana. Sto je glupo. Jer toliko je toga za uraditi u tisini. I u kupatilu.