Ima ta jedna slika, slikana ispred crkve, neposredno pre vencanja koja je lajtmotiv celog naseg braka. Na toj slici se raspravljamo. On meni pravi ljubomornu scenu zbog nekoga ko nam je igrom slucajnosti presekao put, a u glavi, nosu i dzepu skriva mnogo vecu prevaru i laz. Tako je od tad, svi njegovi gresi se oprastaju, umanjuju, ponistavaju, a ja, ja sam jos uvek kriva za tu jednu stvar koju sam uradila mnogo godina ranije.

Samo sam jednu stvar trazila od njega za to vencanje. Jednu pesmu. Eto, za celo vencanje, za celu organizaciju bilo mi je sve jedno, i gde, i sta, i kako, i ko, zelela sam samo tu jednu jedinu pesmu. Nije je nabavio. Tako je do sad, samo jednu jedinu stvar trazim od njega, a on ne moze to da uradi.

Odlucila sam da se promenim.